д-р Ружица С. Левушкина: Лексика православне духовности у савременом српском језику ...

д-р Ружица С. Левушкина:  

 Лексика православне духовности у савременом српском језику (лексичко-семантичка анализа и лексикографска обрада).  

 ЛЕКСИКА ПРАВОСЛАВНОЙ ДУХОВНОСТИ В СОВРЕМЕННОМ СЕРБСКОМ ЯЗЫКЕ (ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ И ЛЕКСИКОГРАФИЧЕСКАЯ ОБРАБОТКА).

Промовисана књига др Ружице Левушкине „Лексика православне духовности у савременом српском језику” у Андрићевом институту.

Посета патријарха Павла Грузији (1996. г.).

о. Марко Пајчин: Историјско–критичка анализа и савремена рецепција богословске мисли м. Михаила ....

На Богословском факултету УБ 5. марта о.г. о. Марко Пајчин је одбранио доктрорску дисертацију под називом: Историјско–критичка анализа и савремена рецепција богословске мисли митрополита српског Михаила Јовановића. 

Марко Р. Пајчин: ИСТОРИЈСКО–КРИТИЧКА АНАЛИЗА И САВРЕМЕНА РЕЦЕПЦИЈА БОГОСЛОВСКЕ МИСЛИ МИТРОПОЛИТА СРПСКОГ МИХАИЛА ЈОВАНОВИЋА (докторска дисертација).

ФЕБРУАР 22. СВ. МУЧЕНИЦИ: МАВРИКИЈЕ, ФОТИН И 70 ВОЈНИКА СА ЊИМА, ИЗ АПАМЕЈЕ СИРИЈСКЕ.

На нашем сајту објављујемо приређен текст Службе, синаксара и житија св. мученицима: Маврикију, Фотину и 70 вејника са њима, из Апамеје Сиријске (+ 305. г.) (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

По другим Синаксарима спомен ових св. мученика слави се 27. децембра и 1. јула. Ова два датума су очигледно погоднија за торжествено празновање од главног празника (22. фебр.) који углавном пада уз Велики пост.

За Службу се не може рећи да је сасвим ауторска, већ да је "унеколико" компилацијска, састављена је током фебруара 2026. г. 

Читања [Паримије (у преводу проф. д-р Драгана Л. Милина (1. - пророк Исаија) и поч. митропилта Амфилохија (Радовића) (2. и 3. - Премудрости Соломонове)), Синаксар (из Московског Пролога 1895-1897. г. у мом преводу и адаптацији - што је могло и боље), Јеванђеља и Апостол (у уобичајеној Синодалној верзији)] су дата и на цсл. и на србском језику - узевши у обзир да се у СПЦ ово одавно (већ деценијама, можда већ и пола века) не читају на цсл. осим ако дати текст тренутно и баш није доступан на србском. 

Тропар и кондак које је саставила сестра Весна Биорац марта 2023. г. су мало дотегнути, прерађени (доосмишљени) и допуњени. Састављен је још један кондак и уз њега икос. 

Текст житија преузет из „Житија светих за месец фебруар“ преп. Јустина (Поповића), стр. 388-394. 

Напомена: Постоји и други мученик истог имена (слави се 22. септ.), с којим се често меша, само је он Агаунумски одн. Тивејски и пострадао је са "нешто" више војника  - 6600.

Повезан пост: ФЕБРУАР 22. СВ. МУЧ. МАВРИКИЈЕ И 70 ВОЈНИКА С ЊИМЕ.

Update 6. март 2026. г.: Поправљено више (око 10-так) ситних (углавном граматичких или апострофских) грешака на више страна (које не утичу на смисао текста).

Update 12. март 2026. г.: На примедбу поштованог френда Уставшчика са стр. 34(36) друга слика уклоњена, пошто се односи на св. муч. Маврикија Агаунумског, а не на овог Апамејског. Штета, лепа слика, али све за истину ... -:)

МАЈ 1. СВ. БЛАГОВЕРНА ТАМАРА, ЦАРИЦА ГРУЗИЈСКА.

На нашем сајту објављујемо приређен текст Четверичне службе (твореније Валерије К. Хеке) и три кратка житија св. благовер. Тамари, царици Грузијској (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Текст четверичне Службе, коју је саставила госпођа Валерија (Константиновна) Хеке (1904 – 1986), објављујемо према тексту са блога „Уставные заметки" (по машинопису из архива Михаила М. Осоргина (Бруклин, Масачусетс), одобрена је за употребу у богослужењу од Архиерејског Синода РПЗЦ јануара 1963. г. Текст је пренесен из тзв. гражданског фонта у цсл фонт, подвргнут минималној граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. 

Три кратка житија у мом преводу са руског на србски језик: 1) из журнала "Фома", 2) из руских "Зелених минеја" и 3) из „Синаксарь : Жития святых Православной Церкви“ , аутор и приређивач ј-м Макарије Симонопетритски, издање Сретењског манастира, Москва 2011. / том. 5: мај-јун. стр. 20-21.

THE 1st DAY OF THE MONTH OF MAY: COMMEMORATION OF THE HOLY QUEEN TAMARA OF GEORGIА (превод чтеца Исаака Ламбертсена). 

Saint Tamar, Queen of Georgia (+ 1213) (ORTHODOX CHRISTIANITY THEN AND NOW).

Повезани постови (Уставные заметки):

1 (14) мая — память…(май. 10, 2009).

1 (14) мая — память…(май. 13, 2022).

Иная, бденная служба благоверной Тамаре (творение Тинатин Мчедлишвили, на грузинском языке, на сайте «Orthodoxy.Ge») 

Биће скоро пропаст света, нек' пропадне није штета ...

ЈАНУАР 22. СВ. АП. ТИМОТЕЈ И ТИТ, ПРОСВЕТИТЕЉИ ДАЛМАЦИЈЕ.

ЈАНУАР 22. СВ. АП. ТИМОТЕЈ И ТИТ, ПРОСВЕТИТЕЉИ ДАЛМАЦИЈЕ 

(ЗАЈЕДНИЧКИ ТРОПАР) (цсл. и срб.) - пдф. 

  Из фуснота:

Појединачни спомени су: св. ап. Тимотеја 22. јануара, а св. ап. Тита 25. августа. Одговарајући дан заједничког спомена би требало одредити према локалним приликама Далматинске епархије. Постоји некакав заједнички спомен 26. јануара (код католика), али за сад нисам успео да о томе ишта подробније утврдим. 

Тропар састављен на цсл и преведен на срб. 6. и 7. септ. 2020. г.; минимално доредигован 4. фебр. 2026. г.

ИЗДАВАЧКА И ХИМНОГРАФСКА ДЕЛАТНОСТ ПРОТЕ МИРКА Р. ПАВЛОВИЋА.

д-р Ружица Левушкина и Милош Јовановић: 

Издавачка и химнографска делатност протојереја-ставрофора Мирка Р. Павловића

(Црквене студије, Ниш / Church Studies, Nis 23-2026, 419-441).

Ружица и Милош су свој рад ГИМНОГРАФИЧЕСКИЕ ТВОРЕНИЯ ПРОТОИЕРЕЯ МИРКА Р. ПАВЛОВИЧА који је претходно приказан на 10-тој конференцији "Савремена православна химнографија", одржаној у Институту Виноградова 27. и 28. фебр. 2020. године (Москва) допунили и објавили на србском у "Црквеним студијама (23-2026)". 

 Иначе, ове године 14. конференција "Современная православная гимнография" мало касније него претходних година, у промењеном термину 16-17 априла.

ЈАНУАР 12. ПРЕНОС МОШТИЈУ СВ. АП. И ЈЕВАНЂ. ЛУКЕ (СЛУЖБА И ДВА ПАРАКЛИСА).

На нашем сајту објављујемо приређен текст Бденијске службе и два параклиса Преносу моштију св. ап. ијев. Луке (из Рогоса у Епиру у Смедерево, 1453. г). (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

У научним круговима (међу филолозима - славистима и медијевалистима) ауторство се приписује "непознатом Смедеревцу", који је вероватно и аутор тзв. Тужбалице (погребних стихира деспоту Ђурђу). Постоји и (сасвим основана) претпоставка да је у питању придворни монах, могуће и доместик (хоровођа, регент).

Ради се заправо о 3. преносу моштију св. ап. и јев. Луке, из Рогоса (у Епиру) у Смедерево 1453. г. у време владавине Србског деспота Ђурђа Бранковића.

Пренесено од 2. окт. 2025. г. до краја 2025. г. (уз незнатно доредиговање током јануара 2026. г.) из ссл у цсл према Патријаршијском (Врдничком, Раваничком) рукопису бр. 165 (стр. 70-141), објављеном у штампаном издању „Пренос моштију св. Луке у Смедерево – зборник радова“, 1. издање, Одбор за просвету и културу епархије Браничевске, Пожаревац 2018. г., стр. 127-198.

Приликом превођења на србски језик консултована два превода из штампаних издања: 1) „Пренос моштију св. Луке у Смедерево – зборник радова“, 1. издање, Одбор за просвету и културу епархије Браничевске, Пожаревац 2018. г., стр. 125-325, и 2) Часопис за веру и културу „Источник“, бр. 24/1997, д-р Татјана Суботин-Голубовић, стр. 48-61.

За све Празничне стихире, Канон Богојављења и Катавасије кориштен текст из савремених издања, а не онај из кориштеног рукописа Службе.

Параклис који се налази у Псалтиру са последовањем, Музеј СПЦ, књ. 50 и 34, лист 58 б. Није ми баш јасно зашто је одређено да се овај Параклис пева петком током године, а не четвртком који је дан посвећен светим апостолима.

Постоји још један Параклис у кориштеном рукопису, који је заправо прерада Теостириктовог канона Пресв. Богородици, надам се да ће и он у неко догледно време бити додан у фајл.

Напомена: Како ми је све ово одузело "мало" више времена него што сам планирао, објављивање је "збржено" да би стигло пре празника 12 (25). јануара ... што значи да ће уочене грешке бити поправљане и све (до)утезано, посебно превод на србски Празничних делова Службе.

Текст молитве на цсл (коју је уз Акатист изворно на србском језику саставио брат Мирко И. Нанић) преузет са портала „Азбука веры“ и доредигован.

Повезани постови: Пренос из Епира у Смедерево моштију св. ап. и јев. Луке 1453. године.

ДЕЦЕМБАР 23. СВ. И БЛАГОВЕР. ГОСПОДИН ЂУРАЂ (БРАНКОВИЋ), ДЕСПОТ СРБСКИ.

Update 20. јан. 2026. г.: у фајл додат рад Н. Ђокића и Н. Бабић - Трећи пренос моштију еванђелисте Луке (стр. 123-129). 

Update 25. јан. 2026. г.: у фајл додат и други Параклис (стр. 101-118), због чега је цео фајл преобликован; и поправљене ситне гешке.

Update 5. март 2026. г.: стр. 11-12 исправљене због грешке у прелому (део на крају цсл. текста на стр. 11 грешком био отишао у почетак срб. текста на стр. 12).

Update 12. март 2026. г.: стр. 4 у тексту на србском, у задњем реду "владаре наше" измењено у "државу нашу".

ЈАНУАР 20. ПРЕП. ЈЕВТИМИЈЕ ВЕЛИКИ (РЕКОНСТРУИСАНИ 2. КАНОН, ТВОРЕНИЈЕ СВТ. КЛИМЕНТА, АРХИЕП. ОХРИДСКОГ).

Ин канон преподобному Евфимию Великому, глас 8.

[Творение святаго равноапостольнаго Климента Охридскаго].

Песнь 1.

Ирмос: Колесницегони́теля фарао́ня погрузи́ / чудотворя́й иногда́ / Моисе́йский жезл, крестообра́зно порази́в / и раздели́в мо́ре, / Изра́иля же беглеца́, пешехо́дца спасе́, / песнь Бо́гови воспева́юща.

Светило дано пустыни красно блаженный Евфимие, омраченное сердце с душею просвети молю ти ся, твоими молитвами мрак отгнав, причастие ны испроси.

В честнем и непорочнем житии добродетельми же святе постником же быстъ светило богогласе, якоже древле Самуил прозря будущее по обетованию сосуд пречестен Духу Святому.

Яко житие имый блаженне сияя яко ангел, из млада убо быстъ сосуд пречестен, на вышнее житие вшед отче богомудре, добродетели же души венчавая Евфимие.

Богородичен: Тя Божию Матерь грешницы помощницу имуще не боимся вражиих шатаний, возбранника имуще от Тебе прошедша Словесе Безначальна, Егоже моли спасти души наша.

Песнь 3.

Ирмос: Утвержде́й в нача́ле Небеса́ ра́зумом / и зе́млю на вода́х основа́вый, / на ка́мени мя, Христе́, за́поведей Твои́х утверди́, / я́ко несть свят, па́че Тебе́, / Еди́не Человеколю́бче.

Просвещением прозябе цвет разумен, неплодная ложесна разверзая, якоже древле Самуил и Предтеча святый Креститель. С нимаже богогласе за ны ныне помолися.

Утверждение яви тя всех Владыка, целомудрием украш пустынным сладость, и держание похотем тобою преобразя блаженне Евфимие.

Сладость духовную пустыня исполни, яко источники кипя благодатию, демонскую лесть разоря всю искорени. Темже восприят победныя венцы Евфимие.

Богородичен: Спасе́ нас ради Словесе смотрения, Светлая Дево Мати, древле познана быстъ воистину, Ты бо нам введе разумную зарю Преблаженная Божества.

Песнь 4.

Ирмос: Ты моя́ кре́пость, Го́споди, / Ты моя́ и си́ла, / Ты мой Бог, Ты мое́ ра́дование, / не оста́вль не́дра О́тча / и на́шу нищету́ посети́в. / Тем с проро́ком Авваку́мом зову́ Ти: / си́ле Твое́й сла́ва, Человеколю́бче.

Ты мирови поругася Евфимие, весь сам Богу привержеся, чистотою ся облож, еюже взыде на оно свято житие, идеже веселяся со ангелы блаженне, за ны святе помолися.

Источника ты благостыни преподобне возлюби, жадныя вся возвеселяя, бесовския полки разоря, вертепы и горы богоразумия наполни. Тем сошедшеся память ти днесь блаженне Евфимие прославляем.

͞Новорасль плодоносная прозябе из неплодна корене, возсияв постом точа блаженне реки исцеления, якоже древле Моисей людем в пустыни Божия дарования, имиже процвете блаженне Евфимие.

Богородичен: Новорасль безсмертная, рай красен воистину явися, древо живота в Тебе саждено, Богоначальнаго раждаеши присноживуща, всем каплющи живоносныя надежды верою, Богородицу Тя ведущим.

Песнь 5.

Ирмос: Вску́ю мя отри́нул еси́ / от лица́ Твоего́, Све́те Незаходи́мый, / и покры́ла мя есть чужда́я тьма, окая́ннаго, / но обрати мя́ и к све́ту за́поведей Твои́х / пути́ моя́ напра́ви, молю́ся.

Постником благоверно небесный путь отверзе Евфимие, всаждая умом присно с небесным, вознося вся на высоту яко огненный свет и облак осеняя благостию.

Врача болящим даде тя Христос Евфимие, страсти отгоняща и кормителя алчущим, безумным казателя целомудренна, сирым же и нищим заступника.

Лучами вся светя божественными Евфимие, вражие ополчение разоря богогласе, благостию вся упасый якоже Христос страстию возводя на Небеса.

Богородичен: Верным помощь, стена неразорима хвалящим Тя, всему роду человеческу яви спасение, яко Бога рождши плотию явльшагося душу мою спасти Пречистая.

Песнь 6.

Ирмос: Очи́сти мя, Спа́се, / мно́га бо беззако́ния моя́, / и из глубины́ зол возведи́, молю́ся, / к Тебе́ бо возопи́х, и услы́ши мя, / Бо́же спасе́ния моего́.

Власть приим от Бога на бесы противныя Евфимие, постом вооруж лик богоизбран, исцеляя верою и страсти отгоня твоими молитвами богогласе.

Блажен ты воистину быстъ отче Евфимие, нищетою богатство и плач премени на веселие, стяжа сокровище нескудно, в неже направи ны молим тя.

Богородичен: Спаса Избавителя Бога всех и Господа порождши плотию, нас причащшася, спасай Пречистая призывающия Тя, из бед избави Владычице.

Песнь 7.

Ирмос: Бо́жия снизхожде́ния / огнь устыде́ся в Вавило́не иногда́. / Сего́ ра́ди о́троцы в пещи́, ра́дованною ного́ю, / я́ко во цве́тнице, лику́юще, поя́ху: / благослове́н еси́, Бо́же оте́ц на́ших.

Постником оток святынею отче проявися, собою показа житие изрядно удержанием, и безпрестани на Небеси поеши со ангелы воспевая: благословлен Бог отец наших.

Оружие тя блаженне обоюду остро Христос явил есть на противныя враги, рушаща ополчения безбожна и веселя души поющих: благословлен Бог отец наших.

Во свете неизреченне с безплотными лики предстоя богогласне отче, не презри мене гибнуща в лености, но твою пречестную молитву за мя сотвори, благословену Богу помиловати ны.

Богородичен: Чертог Пречиста Слова, Словесе воплощение и престол и селище, правомудряще Тя именуем, и весело Рождество Ти поем: благословлен Бог отец наших.

Песнь 8.

Ирмос: Седмери́цею пещь / халде́йский мучитель / Богочести́вым неи́стовно разжже́, / си́лою же лу́чшею спасе́ны, сия́ ви́дев, / Творцу́ и Изба́вителю вопия́ше: / о́троцы, благослови́те, / свяще́нницы, воспо́йте, / лю́дие, превозноси́те во вся ве́ки.

Божий приятен плод из неплодных ложесн пустыни прозябе нам, многоплодия вертепы исполняющ, и горы и пропасти Божия учения и светлости вышния, еюже озари мя блаженне Евфимие. Дети благословите, священницы воспойте, людие превозносите во вся веки.

Житие имый без плоти, в плоти же сый аки ангел, плоти угождение исперва не сотвори, из чрева рождшия выше человек, пожже полки бесовския и святых пустыни украсова. Со ангелы возопием: дети благословите, священницы воспойте, людие превозносите во вся веки.

Возвеселися пустыни присно жаждущия прозябение, имже Христос светло украси тя, прозяб древле Самуила и Предтечу из неплодна чрева правде Садитель, имиже прозябе вертепи и пропасти: дети благословите, священницы воспойте, людие превозносите во вся веки.

Богородичен: Браконеискусно роди и Девою же пребыстъ и странно рождество Ти, Ты бо всю разгна диаволю брань, идолостояние, и долгов рождши Христа Миродателя, Егоже понесши во чреве: дети благословите, священницы воспойте, людие превозносите во вся веки.

Песнь 9.

Ирмос: Ужасе́ся о сем Не́бо, / и земли́ удиви́шася концы́, / я́ко Бог яви́ся челове́ком пло́тски / и чре́во Твое́ бысть простра́ннейшее Небе́с. / Тем Тя, Богоро́дицу, / А́нгелов и челове́к чинонача́лия велича́ют.

Крилома на высоту воспаряя, пустыни вся и горы прелетая, вертепы же исполни и пропасти светом богоразумия блаженне Евфимие святе. Темже сотворяюще память ти пресветлу, очищение просим от грех.

Лоза златозарна возрасте, ты горы исполняя и вертепы ангельскими пении, имиже возвеселя пустыни безчадны, яко крин процветая. Тем предстоя со ангелы во славе непрестанно за ны молися.

Изрядными лучами просияв яко солнце треблаженне, житием святым пустыни грады сотвори. Темже в лице ангельсце предстоя, с пророки купно и патриархи блаженне, со апостолы за ны помолися.

Богородичен: Моли рожденнаго прежде век от Отца без матере, из Тебе на земли без отца Дево сугуба естеством, Бога вкупе и Человека, имущи яко Мати дерзновение к Богу избавити мя страшна осуждения.

Источник: Климент Охридски. Слова и служби. – С. 2008. К канону добавлены ирмосы.

Реконструированный канон прп. Евфимию Великому, написанный святителем Климентом.