ФЕБРУАР 8. НОВОМУЧ. ТУТИНСКИ: ПРЕЗВ. УРОШ И ЛУКА (ПОПОВИЋИ), И С ЊИМА ЦРКВЕЊАК ЈАБЛАН (РАКОВИЋ).

У сусрет 81-вој годишњици мученичког страдања, на нашем сајту објављујемо приређен текст Службе новомуч. Тутинским: Урошу и Луки (Поповићима) - презвитерима, и с њима Јаблану (Раковићу) - црквењаку (+ 1943. г.) (цсл.). 

Из фуснота (па мало шире):

Градић - варошица Тутин се налази у југоисточном делу Рашког округа, на територији негдашње Рашке – првобитне Србске државе. Данас је већински насељен исламизованим становништвом, које себе назива Бошњацима и углавном негира своје српско порекло.

Ови новомученици су служили и пострадали на дан св. муч. Теодора Стратилата 1943. г., у току савршавања јутарњег богослужења пре Св. литургије, у цркви св. апостола Петра и Павла у Тутину (из 16. века).

Састављање службе започето 22. фебр. а завршено 3. јуна 2023. г. Поново прегледано и доредиговано од 30. јан. до 8. фебр. 2024. г.

Као празничне возвателне стихире дају се самогласне 2 гласа, састављене преп. Касијом Константинопољском, које се не налазе у службама датим у Редовним минејима. Грчки текст ових стихира, прво је објављен у раду: Σ. ΕΥΣΤΡΑΤΙΆΔΗΣ, «Κασιανὴ ἡ μελοδός», Ἐκκλησιαστικὸς Φάρος 31 (1932) 107, на црквено-словенски језик их је превела монахиња Касија (Сењина), Санкт-Петербург, 2009. г. 

Тропар прерађен и преведен на србски језик 25. јула 2023. г. Поново прерађен 17. јан. 2024. г. 

Акростих састављен и писање канона отпочето 1. марта 2023. г. 

Кондак преведен на србски језик 25. јула 2023. г. 

За састављање Синаксара и Кратког житија кориштен је текст „Света литургија и парастос поводом 70-те годишњице страдања мученика Тутинских“ свештеника Радомира Сандића, пароха Добрињског, који је објављен на сајту Рашко-призренске епархије 21. фебр. 2013. г. Ако и кад Бог да, ови ће текстови у будућности бити захагиографисани и још "мало" дотерани. 

Љубазно се одазивајући на моју молбу и радосно узимајући учешћа у прослављању новомученика (као светих из краја у коме се њихов манастир налази) а са Богоданим талентима, њихову прву заједничку икону урадило је сестринсво манастира св. вел.муч. Георгија у Брњаку, на Косову и Метохији. Постоје и две (раније урађене) самосталне иконе о. Луке (Поповића) чије се слике налазе на крају фајла са Службом.

Повезан пост: 

ФЕБРУАР 8. ТУТИНСКИ (СВЕШТЕНО)МУЧЕНИЦИ. [Feb. 21st, 2021 | 04:51 pm]

Напомена: Од овог документарца на који сам "случајно" набасао на  јутјубу (а који је у међувремену испарио) је све почело пре око 3 године.

Повезани чланци:

Милутин Жив­ко­вић: Не­ко­ли­ко до­ку­ме­на­та о стра­да­њу Ср­ба у Но­вом Па­за­ру као по­сле­ди­ци ет­нич­ких су­ко­ба кра­јем 1941. го­ди­не.

Милутин Жив­ко­вић: Де­ша­ва­ња у Сан­џа­ку од јул­ског устан­ка до кра­ја 1941. го­ди­не.

Милутин Д. ЖИВКОВИЋ и Душан М. ПОПОВИЋ: СВЕШТЕНИК ЛУКА ПОПОВИЋ – ПАРОХ СУВОДОЛСКИ (1. МАРТ 1890 – 21. ФЕБРУАР 1943).

о. Бобан Д. Стојковић: Прилог голготи свештенства Рашко-призренске епархије током 2. светског рата.

Update 11. фебр. 2024. г.:

Интегрисање Велике Албаније. Албанско-муслимански напади на Србе у Штавичком, Дежевском и Сјеничком срезу у јесен 1943. године (Војно-историjски гласник, год. 47, бр. 2, 2017, стр. 185-203)

Милутин Д. Живковић: САНЏАК 1941–1943 (докторска дисертација). 

На Академиа.еду и остали радови д-ра Милутина Д. Живковића блиско повезани са темом. 

Update 12. фебр. 2024. г.: Фото-албум.

Свети новомученици Тутински, молите Бога за нас!