ОПЕТ И ОПЕТ О НАОПАКОЈ СРПСКОЈ БОГОСЛУЖБЕНОЈ ПРАКСИ: КРШТЕЊЕ ПОЛИВАЊЕМ, КРОПЉЕЊЕМ И СЛ.

Један недавни догађај је "диљем васколиког Српства" изазвао велику медијску пажњу (или тачније: од претежно прорежимских медија је циљано и политикантски исфорсиран), наиме викарни еп. Иларион (Лупуловић) је на Велику суботу у м-ру Драганац на Кос-мету (где је био игуман пре завладичења) крстио двојицу Американаца, припадника КФОР-а, и дао им имена (гле!): Сава и Симеон?! 

Прегледавајући снимке и фотографије (као неком ко је одавно "благо уско-стручно деформисан") пажњу ми је привукло, не то што је еп. Иларион део молитава читао на енглеском, него што је крштење извршио умакањем главе у посуду. И одмах ми се покренуо цео пакет повезаних сећања, мисли и разглабања, о којима сам свакако говорио више пута међу пријатељима, а може бити и понегде писао о томе (ако не и овде, само са другим актерима). 

1. питање: ШТА (или КО) то спречава срПске попове да крштење врше прописано (исправно) - погружавањем?! Бојим се да кажем на глас одговор који ми први пада на памет, а мислим на оног који је од искони антипротиван. 

2. сећање: да је одлука Сабора архијереја о исправном крштавању погружавањем (прављењу крстионица или украшених бурића) донета пре 20-так може бити и више година превасходно заузимањем преосвећеног еп. Бачког г. д-ра Иринеја (Буловића), као и неке друге (нпр. она о служењу литургије по Синодалном служебнику док се другачије не реши на Сабору) остала "мртво слово на папиру". 

3. сећање на информацију: да специјално сазидана крстионица (пројекат поч. арх. Пеђе Ристића) у м-ру Каони не ради, тј. не користи се поодавно. 

4. сећање: да сам пре 10-так а мање од 20-так година своме рођаку свештенику (на срећу по годинама млађем од мене), који ми је показивао слике са крштења своје ћерке (обливањем) рекао (не могући да се уједем за језик): Кад овако крстите своју децу, како ли крстите туђу? А он ми је на то (у покушају само-оправдавања) рекао: да тако раде сви попови, и да он сам ту не може нешто да мења. 

5. резоновање: то што се црква (тј. њена јерархија) већ навикла да проблеме решава административно, тј. што је себи дала "административну благодат" да неважеће (некомплетне, или немајуће довољну форму) свештене радње признаје по "икономији" (заправо: своме благопроизвољенију, илити ћеифу), не значи да ово треба да пређе у навику и(ли) постане савремени црквени модус "преживенди". 

Поред слика и снимака овог срПског медијског крштења умакањем, некако су ми се "случајно" наместиле и слике од крштења на Велику суботу које је извршио руски митрополит Тверски г. Амвросије, све онако како би требало - погружавањем. Снимак на Инстаграм налогу м. Авросија.