Ако ћемо говорити истину не ради се овде ни о каквом поклону компаније НИС или (драгих нам Руса) о чему од јуче трубе режимски а од данас и тзв. црквени медији, него о враћању м-ру Војловица његове имовине коју су му црвени терористи (комунисти) одузели после 1945. г.
Како ово није решено реституцијом или чиме већ иако је одавно требало, остало је на вољу компанији НИС (тј. Русима као већинским власницима који су наћерани да га продају), а неко из врха НИС-а (уз нашаптавање неког из врха СПЦ) је "уграбио" баш овај тренутак да се прави добар и да "великодушно" поклања оно што није његово, да ли је згодан видећемо по реакцијама компаније МОЛ као будућег већинског власника с којим преговори очигледно нешто шкрипе од Орбановог пада с власти.
Да ли да се радујемо "тренутку велике историјске правде" или да (по)причекамо (још) мало...? Па отприлике као и "Универзитету св. Саве" на коме ће они из врха СПЦ моћи слободно да муљају (да нпр. постављају за професоре своје питомце без научних радова и библиографије), што у саставу БУ ипак нису могли, а да се барем не примети.
Имамо државу у којој све зависи од воље једног човека, имамо и цркву у којој такође све зависи од воље једног (другог) човека. Њих двојица се очигледно добро слажу. (Не мислим наравно на кир-Прлета него на његовог духовног оца.) Може се рећи да је код нас остварен хришћански идеал "симфоније" државе и цркве ... само не видим нешто да нам је од тога много боље.
Update: За очекивати је да друг Д. Бајатовић за овај подухват "поклањања СПЦ њене сопствене имовине", чиме је манифестовао "своју делатну (а и конкретну) љубав према Мајци Цркви", добије још неко високо одликовање од исте (чини ми се да св. Саву већ има) и да додела буде уприличена на настојећем Сабору њених архијереја.
1 Коментари:
Ако ћемо говорити истину не ради се овде ни о каквом поклону компаније НИС или (драгих нам Руса) о чему од јуче трубе режимски а од данас и тзв. црквени медији, него о враћању м-ру Војловица његове имовине коју су му црвени терористи (комунисти) одузели после 1945. г.
Како ово није решено реституцијом или чиме већ иако је одавно требало, остало је на вољу компанији НИС (тј. Русима као већинским власницима који су наћерани да га продају), а неко из врха НИС-а (уз нашаптавање неког из врха СПЦ) је "уграбио" баш овај тренутак да се прави добар и да "великодушно" поклања оно што није његово, да ли је згодан видећемо по реакцијама компаније МОЛ као будућег већинског власника с којим преговори очигледно нешто шкрипе од Орбановог пада с власти.
Да ли да се радујемо "тренутку велике историјске правде" или да (по)причекамо (још) мало...? Па отприлике као и "Универзитету св. Саве" на коме ће они из врха СПЦ моћи слободно да муљају (да нпр. постављају за професоре своје питомце без научних радова и библиографије), што у саставу БУ ипак нису могли, а да се барем не примети.
Имамо државу у којој све зависи од воље једног човека, имамо и цркву у којој такође све зависи од воље једног (другог) човека. Њих двојица се очигледно добро слажу. (Не мислим наравно на кир-Прлета него на његовог духовног оца.) Може се рећи да је код нас остварен хришћански идеал "симфоније" државе и цркве ... само не видим нешто да нам је од тога много боље.
Update: За очекивати је да друг Д. Бајатовић за овај подухват "поклањања СПЦ њене сопствене имовине", чиме је манифестовао "своју делатну (а и конкретну) љубав према Мајци Цркви", добије још неко високо одликовање од исте (чини ми се да св. Саву већ има) и да додела буде уприличена на настојећем Сабору њених архијереја.
Постави коментар
Пријавите се на Објављивање коментара [Atom]
<< Почетна