Е да су знали да ће ово причати, не би га ни звали ...

Поред преовлађујућег "међусобног уважавања" (илити: ти мени: сердаре, ја теби: војводо) током ове свакако историјске посете и свега испричаног на овом предавању у крипти Великог храма свт. Саве, на питање млађаног владике Петра (Богдановића) о честом причешћивању (негде око 49-ог мин.), архимандрит Јефрем изнесе Ватопедску праксу (која јесте честа али очигледно није "Порфиријевска"), и исприча причу о тешкој прелести неког расофорног архимандрита који се причешћује сваки дан и општи са женом називајући то "љубављу" ... која је ваљда оправдање за све у визури преучених срПских богослова.

Шта му би? Дух се очигледно не да спутати, и понекад проговори и мимо нечије воље. Хоће ли се неко од назочних почешати због овог?