д-р Ружица С. Левушкина: Лексика православне духовности у савременом српском језику ...

д-р Ружица С. Левушкина:  

 Лексика православне духовности у савременом српском језику (лексичко-семантичка анализа и лексикографска обрада).  

 ЛЕКСИКА ПРАВОСЛАВНОЙ ДУХОВНОСТИ В СОВРЕМЕННОМ СЕРБСКОМ ЯЗЫКЕ (ЛЕКСИКО-СЕМАНТИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ И ЛЕКСИКОГРАФИЧЕСКАЯ ОБРАБОТКА).

Промовисана књига др Ружице Левушкине „Лексика православне духовности у савременом српском језику” у Андрићевом институту.

Посета патријарха Павла Грузији (1996. г.).

Једна седмица јединства, остатак године, тишинa.

Молитвене осмине за јединство хришћана често се представљају као племенита иницијатива и доказ жеље за саборношћу свих који исповиједају Христа. Током тих дана организују се заједничке молитве, сусрети и поруке о братству, разумијевању и превазилажењу подјела. На први поглед све изгледа узвишено: говори се о љубави, дијалогу и потреби да хришћани буду „једно“.

Међутим, многима је тешко да не примјете извјесну противрјечност. Тај велики нагласак на јединству појављује се углавном само у оквиру те једне седмице у години. Тада се улаже много труда да се окупе „сви“ хришћани, да се покаже спремност на дијалог и заједништво. Али већ након тих дана, тај исти дух се ријетко може видјети у стварном животу цркава и заједница. Посебно у срединама гдје су римокатолици у великој већини, ријетко се осјети стварна потреба за заједничким свједочењем са другима или за равноправним односимa.

Због тога многи стичу утисак да је такав екуменизам више спољашња слика него дубока стварност. Као да се једном годишње направи позорница на којој се показује привид јединства, док остатак године односи остају исти као и прије. У том смислу, за неке је то више симболичан гест или лијепо упакована порука него искрена тежња ка истинском сабрању свих хришћана.

Постоји и сумња да иза таквог приступа може стајати и скривена намјера. Када се стално наглашава „јединство“, али се истовремено подразумјева да је једна страна мјерило исправности, онда се природно поставља питање да ли је циљ заиста равноправан сусрет или постепено довођење других у оквир једне традиције. У том случају екуменизам може изгледати као суптилан мисионарски покушај – да се под плаштом дијалога и заједничке молитве створи утисак како је управо једна црквена структура природни центар и коначни израз хришћанског јединства.

Посебно је занимљива и помало необична улога православних у цијелој причи. Са једне стране, православље наглашава своју вјерност древној традицији и опрез према сваком облику релативизовања истине. Са друге стране, понекад се стиче утисак да поједини представници православља прилично лако улазе у овакве иницијативе, готово као да „лете у загрљај“ са већ спремним осмијехом и пруженим рукама. То код дијела вјерника изазива недоумицу: да ли се тиме заиста гради искрено братство или се несвјесно пристаје на игру у којој су правила већ постављена од стране неког другог.

Све то отвара шира питања о смислу и искрености савременог екуменизма. Ако јединство хришћана треба да буде истинско, онда оно мора да се гради на истини, међусобном поштовању и досљедности током цијеле године, а не само у оквиру једне симболичне седмице. У супротном, молитивене осмине могу изгледати као лијепа слика за јавност – догађај који ствара утисак великог заједништва, док у стварности иза те слике остају иста стара питања, исте подјеле и сумња да се иза свега крије нешто више од саме молитве за јединство.

архимандрит Наум (Милковић) 

[преузето са сајта Горњо-карловачке епархије.]

о. Марко Пајчин: Историјско–критичка анализа и савремена рецепција богословске мисли м. Михаила ....

На Богословском факултету УБ 5. марта о.г. о. Марко Пајчин је одбранио доктрорску дисертацију под називом: Историјско–критичка анализа и савремена рецепција богословске мисли митрополита српског Михаила Јовановића. 

Марко Р. Пајчин: ИСТОРИЈСКО–КРИТИЧКА АНАЛИЗА И САВРЕМЕНА РЕЦЕПЦИЈА БОГОСЛОВСКЕ МИСЛИ МИТРОПОЛИТА СРПСКОГ МИХАИЛА ЈОВАНОВИЋА (докторска дисертација).

ФЕБРУАР 22. СВ. МУЧЕНИЦИ: МАВРИКИЈЕ, ФОТИН И 70 ВОЈНИКА СА ЊИМА, ИЗ АПАМЕЈЕ СИРИЈСКЕ.

На нашем сајту објављујемо приређен текст Службе, синаксара и житија св. мученицима: Маврикију, Фотину и 70 вејника са њима, из Апамеје Сиријске (+ 305. г.) (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

По другим Синаксарима спомен ових св. мученика слави се 27. децембра и 1. јула. Ова два датума су очигледно погоднија за торжествено празновање од главног празника (22. фебр.) који углавном пада уз Велики пост.

За Службу се не може рећи да је сасвим ауторска, већ да је "унеколико" компилацијска, састављена је током фебруара 2026. г. 

Читања [Паримије (у преводу проф. д-р Драгана Л. Милина (1. - пророк Исаија) и поч. митропилта Амфилохија (Радовића) (2. и 3. - Премудрости Соломонове)), Синаксар (из Московског Пролога 1895-1897. г. у мом преводу и адаптацији - што је могло и боље), Јеванђеља и Апостол (у уобичајеној Синодалној верзији)] су дата и на цсл. и на србском језику - узевши у обзир да се у СПЦ ово одавно (већ деценијама, можда већ и пола века) не читају на цсл. осим ако дати текст тренутно и баш није доступан на србском. 

Тропар и кондак које је саставила сестра Весна Биорац марта 2023. г. су мало дотегнути, прерађени (доосмишљени) и допуњени. Састављен је још један кондак и уз њега икос. 

Текст житија преузет из „Житија светих за месец фебруар“ преп. Јустина (Поповића), стр. 388-394. 

Напомена: Постоји и други мученик истог имена (слави се 22. септ.), с којим се често меша, само је он Агаунумски одн. Тивејски и пострадао је са "нешто" више војника  - 6600.

Повезан пост: ФЕБРУАР 22. СВ. МУЧ. МАВРИКИЈЕ И 70 ВОЈНИКА С ЊИМЕ.

Update 6. март 2026. г.: Поправљено више (око 10-так) ситних (углавном граматичких или апострофских) грешака на више страна (које не утичу на смисао текста).

Update 12. март 2026. г.: На примедбу поштованог френда Уставшчика са стр. 34(36) друга слика уклоњена, пошто се односи на св. муч. Маврикија Агаунумског, а не на овог Апамејског. Штета, лепа слика, али све за истину ... -:)

МАЈ 1. СВ. БЛАГОВЕРНА ТАМАРА, ЦАРИЦА ГРУЗИЈСКА.

На нашем сајту објављујемо приређен текст Четверичне службе (твореније Валерије К. Хеке) и три кратка житија св. благовер. Тамари, царици Грузијској (цсл. и срб.).

Из фуснота (па мало шире):

Текст четверичне Службе, коју је саставила госпођа Валерија (Константиновна) Хеке (1904 – 1986), објављујемо према тексту са блога „Уставные заметки" (по машинопису из архива Михаила М. Осоргина (Бруклин, Масачусетс), одобрена је за употребу у богослужењу од Архиерејског Синода РПЗЦ јануара 1963. г. Текст је пренесен из тзв. гражданског фонта у цсл фонт, подвргнут минималној граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. 

Три кратка житија у мом преводу са руског на србски језик: 1) из журнала "Фома", 2) из руских "Зелених минеја" и 3) из „Синаксарь : Жития святых Православной Церкви“ , аутор и приређивач ј-м Макарије Симонопетритски, издање Сретењског манастира, Москва 2011. / том. 5: мај-јун. стр. 20-21.

THE 1st DAY OF THE MONTH OF MAY: COMMEMORATION OF THE HOLY QUEEN TAMARA OF GEORGIА (превод чтеца Исаака Ламбертсена). 

Saint Tamar, Queen of Georgia (+ 1213) (ORTHODOX CHRISTIANITY THEN AND NOW).

Акафист святой благоверной царице Тамаре. (Толико сам "преодушевљен" овим акатистом, да се питам да ли би га овде уопште требало помињати!)

Повезани постови (Уставные заметки):

1 (14) мая — память…(май. 10, 2009).

1 (14) мая — память…(май. 13, 2022).

Иная, бденная служба благоверной Тамаре (творение Тинатин Мчедлишвили, на грузинском языке, на сайте «Orthodoxy.Ge») 

Биће скоро пропаст света, нек' пропадне није штета ...