У СПЦ (опет) почео рат саопштењима ...

Саопштење (1.) за јавност митрополије Црногорско-приморске (о погубном утицају А. Вучића на СПЦ). 

О наводном нестанку предмета из ризнице Цетињског манастира. 

Саопштење за јавност епархије Будимљанско-никшићке: Израз дубоке захвалности на подршци црквеном и народном јединству. 

Епископ Сергије: Јавна захвалност Председнику Републике Србије.

Преп.муч. ј-м Митрофан (Матић), старешина м-ра Чокешине.

Јеромонах Митрофан Матић (на крштењу је добио име Милисав) је рођен 20. августа 1911. године у селу Иванди, близу Чакова, Епархија темишварска, од оца Ћире, грађевинара, и мајке Драге. Завршио је шест разреда основне школе и Монашку школу у манастиру Раковици 1927. и 1928. године. Монашки постриг је примио крајем 1929. године у манастиру Манасији. Блаженопочивши епископ захумско-херцеговачки Јован га је 1930. године рукоположио у чин јерођакона, а епископ Митрофан, старешина Монашке школе, га је рукоположио у чин јеромонаха.

Отац Митрофан је био сабрат манастира Раковице, Грнчарице и Рајиновца и старешина манастира Благовештења и Чокешине. Блаженопочивши епископ шабачко-ваљевски Симеон га је 1935. године одликовао правом ношења појаса. Епископ Симеон га је одликовао "за његов похвалан монашки живот и ревновање у служби повереног му манастира, а у знак архипастирског благовољења и признања".

Јеромонах Митрофан Матић је био велики подвижник, покајник, молитвеник и песник. Његово Преосвештенство епископ шумадијски др Сава Вуковић је у поговору збирке песама оца Митрофана, коју је приредио г. Радослав Браца Павловић, објавио, а тиме и од заборава сачувао неке податке о оцу Митрофану Матићу. Епископ Сава наводи да је јеромонах Митрофан у Монашкој школи био уредник "Монашког подмлатка", а као свештеномонах је сарађивао у осамнаест листова и часописа. Отац Митрофан Матић је у свом кратком овоземаљском животу стигао да објави седамдесет песама и педесет и шест чланака. Прву песму је објавио 1931. године са непуних двадесет година живота.

Јеромонаху Митрофану Матићу је Бог одредио да се нађе у вртлогу великих политичких превирања тридесетих и ратном вихору четрдесетих година овога века. Отац Митрофан је као слуга олтара Божијега и србски родољуб био декларисани антикомуниста, што је платио главом пострадавши од стране комунистичких безбожника чије је намере и демонске идеје као млад човек и духовник прозрео и презрео.

Господин Радослав Браца Павловић је у предговору збирци песама оца Митрофана (објављеној 1991. године под насловом "Монахово срце" у издању "Каленића", издавачке установе Шумадијске епархије из Крагујевца) забележио усмена сведочанства о његовој мученичкој смрти.

Павловић наводи да је оца Митрофана у једном врелом августовском дану (4. августа 1941. г.) сачекао црвени злотвор на прашњавом сељачком путу, који из села Лешнице води према манастиру Чокешини, и убио га пушчаним метком у срце наочиглед манастирског ђака Константина. Зликовац је одмах после тога нестао у непрегледној равници и њивама подно славног Цера.

Уплашени манастирски ђак Константин је довезао мртвог оца Митрофана до манастира, где су га уплашени монаси сахранили негде у дну манастирске порте, у њеној забити, у којој се од корова и широких листова репува ни крст није могао, а ни смео видети. О томе како је манастирски конак касније паљен од Немаца и партизана и како су партизани хтели да мртвом оцу Митрофану раскопају гроб и кости растуре причао је много година касније манастирски ђак Константин, потоњи игуман манастира Подластве у Грбљанском пољу недалеко од Будве, једини сведок погибије оца Митрофана Матића.

Епископ шумадијски др Сава је у поговору његове збирке песама навео да када је црвени злотвор, уз извињење, саопштио да му је наређено да га убије, јеромонах, песник и Свештеномученик Митрофан му је рекао: "Чини оно што ти је наређено!"

О погибији јеромонаха Митрофана Матића је писано и у књизи Боривоја М. Карапанџића "Прикази из емиграције", Кливленд, 1964. године, и у књизи "КПЈ у рату и револуцији - истина о наводно ослободилачкој борби", Минхен, 1979. године.

[Преузто из електронског издања: Велибор В. Џомић - Страдање србске цркве од комуниста - Комунистички злочини над србским свештеницима (први део), СВЕТИГОРА, Издавачка установа Митрополије Црногорско-Приморске, Цетиње 2000. г.]

Повезан чланак: ПРВОМУЧЕНИК КОМУНИСТИЧКОГ ТЕРОРА.

Вечная память: Оливера Катарина (5. март 1940. + 21. јули 2026. г.).

 

Фрескопис новог Косовског боја ...

Доњи ред, с лева на десно:

Преподобномученик Харитон (Лукић),+ 15. Јун 1999. Сеоце код Куршумлије

Станчетић Срђан, водник, 63.Пад.бр. Шабац

Васојевић Иван, водник, 53. Г.Б., Сјеница

Перовић Срђан, капетан полиције, ПЈП, Пећ

Мијатовић Зоран, војник, 125. МТБр Лешак

Ђорђе Мартиновић, грађанско лице у ЈНА, Горњи Ливоч, Гњилане

Средњи ред:

Свештеномученик Стефан (Пуљић), +19. Јул 1999. Чачак

Бојовић Предраг, војник, 125 МТБр, Заблаће код Чачка

Урошевић Душан, поручник, ЈСО, Нови Београд

Митић Дејан, водник, 125. МТБр, Ниш

Јанићевић Дејан,војник, 549 МТБр, Призрен

Даница и Данило Милинчић, земљорадник, Самодрежа код Вучитрна

Мирић Младен, сликар, Призрен

Горњи ред:

Бранка Ђукић, ученица, Метех код Плава

Станко Корићанац, добровољац, ПЈ ВРС Мандини лавови, Каона

Ћурчић Мирољуб, резервиста, 37 МТБр, Краљево 

 (Црква Усековања главе св. Јована Крститеља, Каона.)

ЈУНИ 30. СВ. АП. ПАВЛЕ (СЛУЖБА И АКАТИСТ).

На нашем сајту објављујемо приређен текст Бденијске службе и акатиста св. ап. Павлу (твореније архим. Дионисија (Виноградова)) (цсл.).

 

Из фуснота (па мало шире):

Службу и акатист је 1892. г. саставио архимандрит Дионисије (Виноградов) (1823 + 1898)., што се види из потписа на њиховом крају. Текст је у периоду од 11. марта до 12. априла 2026. г. (Васкрса) очитан из рукописа, пренесен у цсл ортографију и подвргнут не малој граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције цсл језика) и другој редакцији. 

Св. ап. Павле и неме заправо посебан дан празновања, него се празнује 29. јуна заједно са ап. Петром, за када им је и писана заједничка служба. Како се у традицији нашег народа 2. дан овог празника назива Павлов-дан, за њега сам и одредио (пошто аутор ништа не наводи) да се ова Служба одвојено савршава, уместо оне у минејима, наравно ... ако изволи предстојатељ, или свештенослужитељ који прославља свој имендан (тезоименитство). 

За Синаксар је послужио одговарајући део текста из „Пролога“, Москва 1895-1897. г., 2- књ. стр. 257 обр. незнатно прерађен. 

Део из "Пролога" свт. Николаја (Велимировића), стр. 493, сам превео на цсл, као могући текст кратког Синаксара на Јутрењу (стр. 26). 

Текст за Житије преузет из „Житија светих за месец јуни“ преп. Јустина (Поповића), стр. 657-686. 

Имао сам жељу од више година (ср. Рим. 15,23) да једног лепог дана саставим службу вољеном ми ап. Павлу, али знајући да то неће бити лак посао све сам га одлагао за неко будуће време кад ћу (како се надам) имати више слободног времена (кад нпр. одем у пензију). Нисам ни знао да је неко то већ поодавно обавио уместо мене и много боље. Пре неки сам месец дошао до скена рукописа ове Службе и акатиста, и није било друге него се (одмах и преко реда) дати на посао. Поприлично сам се намучио око исчитавања текста рукописа, па се вероватно и нека грешка поткрала, или се претерало у граматичкој редакцији, а могло се свакако и боље, но опет ... ипак је испало нешто што се може употребити. 

Што се тиче акатиста, пронашао сам још 3: два на грчком и 1 на румунском:

Χαιρετισμοί εις τον Ουρανοβάμονα και Θεσπέσιο Απόστολο Παύλο (Ποίημα Οσίου Γερασίμου Μικραγιαννανίτου Μ. Υμνογράφου της Αγίας του Χριστού Μεγάλης Εκκλησίας).

Χαιρετισμοί εις τον Απόστολο Παύλο επί τη αποβάσει αυτού εις Καλούς Λιμένας Κρήτης (Ποίημα Δρos Χαραλάμπους Μ. Μπούσια Μ. Υμνογράφου της των Αλεξανδρέων Εκκλησίας).

 

Acatistul Sfântului Apostol Pavel.

Update 12. јули 2026. г.: на стр. 11 допуњена фуснота бр. 35.

Две грчке Службе: једна се пева у Солуну, а друга у Атини (ако сам добро разумео?!)

ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ ΑΠΟΣΤΟΛΟΥ ΠΑΥΛΟΥ ΠΟΥ ΨΑΛΛΕΤΑΙ ΣΤΗ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ.

ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ. ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΕΝΔΟΞΟΥ ΑΠΟΣΤΟΛΟΥ ΠΑΥΛΟΥ. Ψαλλομένῃ ἐν τῷ ᾿Αρείῳ Πάγῳ παρὰ τῇ ᾿Ακροπόλει ᾿Αθηνῶν.

ТВ Храм: д-р Здравко Пено: Христос је дуга у облаку - Православно суочавање са хомосексуализмом.

 

Протојереј-ставрофор д-р Предраг Пузовић: УЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА У I СРПСКОМ УСТАНКУ.

 

Протојереј-ставрофор д-р Предраг Пузовић: 

УЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА У I СРПСКОМ УСТАНКУ. 

  

Повезани постови: 

  

ДЕЦЕМБАР 17. ПРЕП. НОВОМУЧ. ИГУМАН ПАЈСИЈЕ И ЂАКОН АВАКУМ, И ДРУГИ СА ЊИМА ... 

ЈАНУАР 29. НОВИ ПРЕП.МУЧ. АРХИМ. ХАЏИ-РУВИМ И ХАЏИ-ГЕРАСИМ (+1804. г.) 

ОКТОБАР 18. СВТ. ПЕТАР I (ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ), МИТРОПОЛИТ ЦЕТИЊСКИ, ЧУДОТВОРАЦ.

ЈУНИ 21(22). ПРЕП. АНАСТАСИЈА, МАЈКА СВТ. САВЕ, I АРХИЕП. СРБСКОГ.

На нашем сајту објављујемо приређен текст Бденијске службе преп. Анастасији, мајки свт. Саве, I архиеп. Србског (твореније проте Мирка Р. Павловића) (цсл.).

Из фуснота (па мало шире):

Понегде спомен преподобне Анастасије следећег дана – 22. jуна. 21. јуни бележи сам св. Сава у Хиландарском типику (глава 35).

Текст Службе је приређен према три издања (изворника): 1) „Србљак“, издање: Св. Архијер. Синод СПЦ, Београд 1986. године, стр. 439-448 (текст цсл фонтом без акцената); 2) „Минея июнь, часть 2“, Издательский Совет РПЦ, Москва 2002. године, стр. 202-214 (текст тзв. гражданским фонтом са акцентима; у даљем тексту: руски „Зелени минеји“); и 3) 3. пробна (радна) верзија новог издања „Србљака“, Краљево 2009. године, стр. 1094-1113 (текст цсл фонтом са нетачним и некомплетним акцентима). Текст је подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Аутор службе је прота Мирко Р. Павловић, и објављена је 1974. године у Београду (са благословом патријарха српског Германа) у саставу издања „Служби пресвјатеј Богородицје ... Собору свјатих и преподобних отец от обитељи Хиландарстејеј ... Преподобњеј Анастасии ... Преподобним Симеону и Савви, ктитором ...“ у коме се налазе 4 протине службе издате фототипски, онако како их је прота приредио својим краснописом.

Текст Mалог вечерња дајемо према тексту Службе у руским „Зеленим минејима“, јер га нема у „Србљаку“.

Два текста кратких житија (заправо више биографских података) преузета из „Житија светих за месец јуни“ преп. Јустина (Поповића), стр. 492, и из „Православног светачника – месецослова светих“ ј-м Хризостома (Столића) Хиландарца, том 1 (септембар – јуни), Издавачка установа епархије Шумадијске „Каленић“ Крагујевац, Београд 1988. г., стр. 509. Колико је мени познато, право житије заправо још увек није написано. Преовладало је мишљење да је била грчког порекла, мада има и других мишљења. 

Акатист на србском језику је саставио брат Мирко И. Нанић. 

Повезани чланци и сл.: 

Марија Копривица: АНА - МОНАХИЊА АНАСТАСИЈА У СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ЖИТИЈИМА.

825 ГОДИНА ПОСТРИГА СВ. АНАСТАСИЈЕ  - МАНАСТИР ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ У КУРШУМЛИЈИ  - Зборник радова са научног скупа Куршумлија–Пролом Бања, 26–28. новембар 2021. године.

Saint Anastasia of Serbia, Mother of Saint Sava (+ 1200) (ORTHODOX CHRISTIANITY THEN AND NOW).

СЛУЖБЕ СРБСКИМ СВЕТИМА НА ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ.

Творенија преп. Герасима Микрајаннанита:

1. ΙΑΝΟΥΑΡΙΟΣ 14!! ΑΓΙΟΣ ΣΑΒΒΑΣ ΣΕΡΒΙΑΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Γερασίμου μοναχοῦ Μικραγιαννανίτου).
2. ΦΕΒΡΟΥΑΡΙΟΣ ΙΓ΄!! ΣΥΜΕΩΝ ΟΣΙΟΣ ΜΥΡΟΒΛΥΤΗΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Γερασίμου μοναχοῦ Μικραγιαννανίτου).
3. ΙΟΥΛΙΟΣ 3. ΠΑΝΑΓΙΑ ΓΑΛΑΚΤΟΤΡΟΦΟΥΣΑ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Γερασίμου μοναχοῦ Μικραγιαννανίτου).[Update 16. јули 2026. г.]
4. ΟΥΛΙΟΣ ΙΒ΄. ΠΑΝΑΓΙΑ ΤΡΙΧΕΡΟΥΣΑ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Γερασίμου μοναχοῦ Μικραγιαννανίτου).
5. ΔΕΚΕΜΒΡΙΟΣ 7. ΟΣΙΟΣ ΓΡΗΓΟΡΙΟΣ ΑΓΙΟΡΕΙΤΗΣ ΓΡΗΓΟΡΙΑΤΗΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ. [Update 9. јули 2026. г.]

Напомена: до сада непреведено на цсл. или србски језик, осим Службе под бр. 5.

Творенија ј-м Атанасија Симоно-петрита:

1. 16-23!! Γ΄ ΚΥΡΙΑΚΗ ΣΕΠΤΕΜΒΡΙΟΥ - ΠΕΤΡΟΣ ΣΕΡΑΓΕΒΟΥ ΝΕΟΣ ΙΕΡΟΜΑΡΤΥΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Ἀθανασίου ἱερομονάχου Σιμωνοπετρίτου).
2. ΜΑΪΟΣ Γ΄. ΝΙΚΟΛΑΟΣ ΒΕΛΙΜΙΡΟΒΙΤΣ, ΕΠΙΣΚΟΠΟΣ ΑΧΡΙΔΟΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Ἀθανασίου μοναχοῦ Σιμωνοπετρίτου).
3. ΙΟΥΝΙΟΣ 1. ΟΣΙΟΣ ΙΟΥΣΤΙΝΟΣ ΠΟΠΟΒΙΤΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Ἀθανασίου Σιμωνοπετρίτου).

Напомена 1: преводи на срПски језик поч. еп. Атанасија (Јефтића).

Напомена 2: постоји изворна служба на грчком овог аутора свешт.муч. Платону еп. Бања-лучком преведена српски језик, за коју линк до сада нисам пронашао.

Творенија д-ра Харалампија Бусје:

1. ΑΠΡΙΛΙΟΣ 29. ΟΣΙΟΣ ΒΑΣΙΛΕΙΟΣ ΟΣΤΡΟΓΚ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ & ΠΑΡΑΚΛΗΣΙΣ (Χ. Μπούσια· Ἱ. Μ. Χιλανδαρίου, 2008).
2. Ἰουνίος 15. 'Ακολουθία αγίου μάρτυρος Λαζάρου (ποίημα Δρος Χαραλάμπους Μ.Μπουσια, Ἀθῆναι 2021).
3. ΔΕΚΕΜΒΡΙΟΣ 17!! ΑΓΙΟΣ ΝΕΟΜΑΡΤΥΣ ΑΒΒΑΚΟΥΜ ΒΟΣΝΙΑΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ & ΠΑΡΑΚΛΗΣΙΣ (Χ. Μπούσια). [Update 9. јули 2026. г.]

Напомена: до сада непреведено на цсл. или србски језик.

Други аутори:

1. ΣΕΠΤΕΜΒΡΙΟΣ 15. ΑΓΙΟΣ ΙΩΣΗΦ ΤΙΜΙΣΟΑΡΑΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ & ΠΑΡΑΚΛΗΣΙΣ (Πορφυρίου Σιμωνοπετρίτου). Напомена: до сада непреведено на цсл. или србски језик.
2. ΔΕΚΕΜΒΡΙΟΣ 5. ΟΣΙΟΣ ΝΕΚΤΑΡΙΟΣ ΚΑΡΕΩΤΗΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ (Θεοδωρήτου μοναχοῦ Διονυσιάτου, ἐκδόσεις Ἑπτάλοφος, Ἀθήνα, 1991). Напомена: преведено делимично на цсл. језик, постоји такође превод на македонски језик.
3. ΜΑΪΟΣ 22. ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ & ΠΑΡΑΚΛΗΣΙΣ. Напомена: сматра се да је Служба у разним "Србљацима" превод древне грчке Службе, а ауторство Параклиса (према ономе што је френд о. Максим написао у свом коментару) се може приписати ј-м Атанасију Симонопетриту. [Update 5. јули 2026. г.]
4. Παρακλητικός Κανών εις την Υπεραγία Θεοτόκο την Γαλακτοτροφούσα (Ποίημα Ισιδώρας Μοναχής Αγιεροθεϊτίσσης). [Update 16. јули 2026. г.]

Према ономе што је френд о. Максим написао у свом коментару на Live-Journal-у, ауторство Параклиса се може приписати  ј-м Атанасију Симонопетриту. [Update 5. јули 2026. г.]

Напомена 1: у питању су углавном оригинална творенија грчких химнографа различита од постојећих текстова служби на цсл. или србском језику.

Напомена 2: списак ће бити повремено допуњаван. Уколико неко зна за још неки текст нека ми слободно пошаље линк у коментару, у инбокс или на мејл (ако прва два не функционишу).

Митрополит Амфилохије (Радовић): Видовдане, мој очињи виде.

Видовдане, мој очињи виде

Тобом видим што други не виде

Видим Лаза честитога кнеза

Бесмртнога косовског витеза.

И са њиме јато мученика

Из крви им изникли божури

Из костију знак часнога крста

Своје Небо носе на три прста.

Вјера им је основа прегнућа

А зеница Пресвета Тројица

Сви одоше у бој на Косово

За пресвето Име Исусово!

Видов дане мој очињи виде

Тобом видим што слепци не виде

Видим Лаза небом обасјана

И у њему зору новог дана.

У васкрслом Христу запретана

Потврђеног Завјетом Косова

Јединога пута Србинова.

[Преузето из збирке песама "У ЈАГЊЕТУ ЈЕ СПАС" – митрополита Амфилохија (Радовића), Подгорица, Октоих, 2000.]