Вечная память: Оливера Катарина (5. март 1940. + 21. јули 2026. г.).

 

Фрескопис новог Косовског боја ...

Доњи ред, с лева на десно:

Преподобномученик Харитон (Лукић),+ 15. Јун 1999. Сеоце код Куршумлије

Станчетић Срђан, водник, 63.Пад.бр. Шабац

Васојевић Иван, водник, 53. Г.Б., Сјеница

Перовић Срђан, капетан полиције, ПЈП, Пећ

Мијатовић Зоран, војник, 125. МТБр Лешак

Ђорђе Мартиновић, грађанско лице у ЈНА, Горњи Ливоч, Гњилане

Средњи ред:

Свештеномученик Стефан (Пуљић), +19. Јул 1999. Чачак

Бојовић Предраг, војник, 125 МТБр, Заблаће код Чачка

Урошевић Душан, поручник, ЈСО, Нови Београд

Митић Дејан, водник, 125. МТБр, Ниш

Јанићевић Дејан,војник, 549 МТБр, Призрен

Даница и Данило Милинчић, земљорадник, Самодрежа код Вучитрна

Мирић Младен, сликар, Призрен

Горњи ред:

Бранка Ђукић, ученица, Метех код Плава

Станко Корићанац, добровољац, ПЈ ВРС Мандини лавови, Каона

Ћурчић Мирољуб, резервиста, 37 МТБр, Краљево 

 (Црква Усековања главе св. Јована Крститеља, Каона.)

ЈУНИ 30. СВ. АП. ПАВЛЕ (СЛУЖБА И АКАТИСТ).

На нашем сајту објављујемо приређен текст Бденијске службе и акатиста св. ап. Павлу (твореније архим. Дионисија (Виноградова)) (цсл.).

 

Из фуснота (па мало шире):

Службу и акатист је 1892. г. саставио архимандрит Дионисије (Виноградов) (1823 + 1898)., што се види из потписа на њиховом крају. Текст је у периоду од 11. марта до 12. априла 2026. г. (Васкрса) очитан из рукописа, пренесен у цсл ортографију и подвргнут не малој граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције цсл језика) и другој редакцији. 

Св. ап. Павле и неме заправо посебан дан празновања, него се празнује 29. јуна заједно са ап. Петром, за када им је и писана заједничка служба. Како се у традицији нашег народа 2. дан овог празника назива Павлов-дан, за њега сам и одредио (пошто аутор ништа не наводи) да се ова Служба одвојено савршава, уместо оне у минејима, наравно ... ако изволи предстојатељ, или свештенослужитељ који прославља свој имендан (тезоименитство). 

За Синаксар је послужио одговарајући део текста из „Пролога“, Москва 1895-1897. г., 2- књ. стр. 257 обр. незнатно прерађен. 

Део из "Пролога" свт. Николаја (Велимировића), стр. 493, сам превео на цсл, као могући текст кратког Синаксара на Јутрењу (стр. 26). 

Текст за Житије преузет из „Житија светих за месец јуни“ преп. Јустина (Поповића), стр. 657-686. 

Имао сам жељу од више година (ср. Рим. 15,23) да једног лепог дана саставим службу вољеном ми ап. Павлу, али знајући да то неће бити лак посао све сам га одлагао за неко будуће време кад ћу (како се надам) имати више слободног времена (кад нпр. одем у пензију). Нисам ни знао да је неко то већ поодавно обавио уместо мене и много боље. Пре неки сам месец дошао до скена рукописа ове Службе и акатиста, и није било друге него се (одмах и преко реда) дати на посао. Поприлично сам се намучио око исчитавања текста рукописа, па се вероватно и нека грешка поткрала, или се претерало у граматичкој редакцији, а могло се свакако и боље, но опет ... ипак је испало нешто што се може употребити. 

Што се тиче акатиста, пронашао сам још 3: два на грчком и 1 на румунском:

Χαιρετισμοί εις τον Ουρανοβάμονα και Θεσπέσιο Απόστολο Παύλο (Ποίημα Οσίου Γερασίμου Μικραγιαννανίτου Μ. Υμνογράφου της Αγίας του Χριστού Μεγάλης Εκκλησίας).

Χαιρετισμοί εις τον Απόστολο Παύλο επί τη αποβάσει αυτού εις Καλούς Λιμένας Κρήτης (Ποίημα Δρos Χαραλάμπους Μ. Μπούσια Μ. Υμνογράφου της των Αλεξανδρέων Εκκλησίας).

 

Acatistul Sfântului Apostol Pavel.

Update 12. јули 2026. г.: на стр. 11 допуњена фуснота бр. 35.

Две грчке Службе: једна се пева у Солуну, а друга у Атини (ако сам добро разумео?!)

ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ ΑΠΟΣΤΟΛΟΥ ΠΑΥΛΟΥ ΠΟΥ ΨΑΛΛΕΤΑΙ ΣΤΗ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ.

ΑΚΟΛΟΥΘΙΑ. ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΕΝΔΟΞΟΥ ΑΠΟΣΤΟΛΟΥ ΠΑΥΛΟΥ. Ψαλλομένῃ ἐν τῷ ᾿Αρείῳ Πάγῳ παρὰ τῇ ᾿Ακροπόλει ᾿Αθηνῶν.

ТВ Храм: д-р Здравко Пено: Христос је дуга у облаку - Православно суочавање са хомосексуализмом.

 

Протојереј-ставрофор д-р Предраг Пузовић: УЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА У I СРПСКОМ УСТАНКУ.

 

Протојереј-ставрофор д-р Предраг Пузовић: 

УЧЕШЋЕ СВЕШТЕНСТВА У I СРПСКОМ УСТАНКУ. 

  

Повезани постови: 

  

ДЕЦЕМБАР 17. ПРЕП. НОВОМУЧ. ИГУМАН ПАЈСИЈЕ И ЂАКОН АВАКУМ, И ДРУГИ СА ЊИМА ... 

ЈАНУАР 29. НОВИ ПРЕП.МУЧ. АРХИМ. ХАЏИ-РУВИМ И ХАЏИ-ГЕРАСИМ (+1804. г.) 

ОКТОБАР 18. СВТ. ПЕТАР I (ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ), МИТРОПОЛИТ ЦЕТИЊСКИ, ЧУДОТВОРАЦ.

ЈУНИ 21(22). ПРЕП. АНАСТАСИЈА, МАЈКА СВТ. САВЕ, I АРХИЕП. СРБСКОГ.

На нашем сајту објављујемо приређен текст Бденијске службе преп. Анастасији, мајки свт. Саве, I архиеп. Србског (твореније проте Мирка Р. Павловића) (цсл.).

Из фуснота (па мало шире):

Понегде спомен преподобне Анастасије следећег дана – 22. jуна. 21. јуни бележи сам св. Сава у Хиландарском типику (глава 35).

Текст Службе је приређен према три издања (изворника): 1) „Србљак“, издање: Св. Архијер. Синод СПЦ, Београд 1986. године, стр. 439-448 (текст цсл фонтом без акцената); 2) „Минея июнь, часть 2“, Издательский Совет РПЦ, Москва 2002. године, стр. 202-214 (текст тзв. гражданским фонтом са акцентима; у даљем тексту: руски „Зелени минеји“); и 3) 3. пробна (радна) верзија новог издања „Србљака“, Краљево 2009. године, стр. 1094-1113 (текст цсл фонтом са нетачним и некомплетним акцентима). Текст је подвргнут граматичкој (привођење нормама савремене руске редакције црквено-словенског језика) и другој редакцији. Аутор службе је прота Мирко Р. Павловић, и објављена је 1974. године у Београду (са благословом патријарха српског Германа) у саставу издања „Служби пресвјатеј Богородицје ... Собору свјатих и преподобних отец от обитељи Хиландарстејеј ... Преподобњеј Анастасии ... Преподобним Симеону и Савви, ктитором ...“ у коме се налазе 4 протине службе издате фототипски, онако како их је прота приредио својим краснописом.

Текст Mалог вечерња дајемо према тексту Службе у руским „Зеленим минејима“, јер га нема у „Србљаку“.

Два текста кратких житија (заправо више биографских података) преузета из „Житија светих за месец јуни“ преп. Јустина (Поповића), стр. 492, и из „Православног светачника – месецослова светих“ ј-м Хризостома (Столића) Хиландарца, том 1 (септембар – јуни), Издавачка установа епархије Шумадијске „Каленић“ Крагујевац, Београд 1988. г., стр. 509. Колико је мени познато, право житије заправо још увек није написано. Преовладало је мишљење да је била грчког порекла, мада има и других мишљења. 

Акатист на србском језику је саставио брат Мирко И. Нанић. 

Повезани чланци и сл.: 

Марија Копривица: АНА - МОНАХИЊА АНАСТАСИЈА У СРПСКИМ СРЕДЊОВЕКОВНИМ ЖИТИЈИМА.

825 ГОДИНА ПОСТРИГА СВ. АНАСТАСИЈЕ  - МАНАСТИР ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ У КУРШУМЛИЈИ  - Зборник радова са научног скупа Куршумлија–Пролом Бања, 26–28. новембар 2021. године.

Saint Anastasia of Serbia, Mother of Saint Sava (+ 1200) (ORTHODOX CHRISTIANITY THEN AND NOW).